Присуством на бројним пчеларским скуповима, на којима се расправља о различитим темама из области пчеларства, пчелари обогаћују своја сазнања из исте области. Развојем комуникационе технологије, нарочито појавом интернета, своја сазнања проширују и искуснији пчелари.
И поред предње констатације, кад се пчелар нађе на пчелињаку, понекад је пред њим дилема, како поступити а да притом није у ситуацији да се послужи пчеларском литературом или затражи помоћ од искуснијег пчелара, већ је потребно да сам предузме неодложне радње.
Једна од таквих, можда најнепријатних ситуација јесте појава грабежи. Грабежом су нарочито угрожена друштва која су остала без матица, јер им недостаје матични феромон који је својеврсан „бар-код“ помоћу којег се распознају пчеле из различитих заједница. Практично, у периоду интензивније употребе инсектицида и других препарата у пољопривреди или приликом сузбијања комараца, поред страдања пчела, не ретко, долази и до страдања матица. А нарочито ризичан период за појаву грабежи, са опасношћу да може довести то угрожености целог пчелињака, поклапа се са завршетком пашног периода а то је друга половина лета, када су друштва још увек снажна и када пчеле пошто нису у стању да нађу адекватну природну пашу, атакују на све што им може обезбедити коју кап меда.
Грабежом може бити нападнуто једно или већи број друштава. Није увек једноставно утврдити колики је број друштава нападнут из разлога што друштва која су на истом пчелињаку и чије пчеле учествују у „пљачки“, имају знатно повећану активност, па на први поглед може изгледати да су и она нападнута. Зато је потребно да пчелар на поуздан начин утврди које је друштво нападнуто. Најчешће се то манифестује тако што се на полетаљци нападнутог друштва примећује константна борба између пчела из нападнуте кошнице и пчела које долазе у „пљачку“. Такође, као показатељ да је неко друштво нападнуто, јесте присуство мртвих пчела на полетаљци и испред кошнице, помешаних са гомилицама воштаних мрвица. Уколико је „пљачка“ окончана, може се запазити само већи број мртвих пчела, гомилице воштаних мрвица и запрљана полетаљка. Међутим уколико у кошници има још меда и „пљачка“ још траје, ситуације могу бити различите. Тако уколико је грабеж у почетном стадијуму а нападнуто друштво има довољан број пчела, можда ће помоћи сужавање отвора на полетаљци на димензије које омогућују пролаз минималном броју пчела. На овај начин нападнуто друштво у стању је да организује одбрану и спречи улаз туђица. У овом случају, пчелар мора овакво друштво пратити још извесно време, како би се уверио да туђице не успевају да продру у нападнуту кошницу. Уколико је пљачка узела маха, онда је најбоље нападнуто друштво мало удаљити од пчелињака и оставити га са отвореном полетаљком не више од 10 минута, да би туђице које су продрле у кошницу и покупиле плен, могле да исту напусте. Потом је најбоље исто друштво пренети на нову локацију, на коју нема много пчела. У овом случају, неопходно је одмах извршити преглед друштва и утврдити присуство матице, као и бројчано стање пчела. Познато је да кад дође до грабежи, онда туђице настоје да у нападнуто друштво убију матицу, након чега се и отпор смањује или у потпуности долази до „капитулације“, па се дешава да се пчеле повлаче у неки део кошнице и престају са одбраном. Уколико се прегледом констатује да је друштво остало без матице а има довољан број пчела, онда се истом може додати нова матица и оставити га на новој локацији док се не стабилизује, уз обавезно сужење отвора на полетаљци.
На наведени начин, може се помоћи нападнутом друштву. Али, да ли смо тиме пребринули све друге опасности. Лако је прежалити губитак једног друштва. Међутим то може бити узрочник за далеко озбиљније последице. Искусни пчелари добро знају да је лакше истерати вола из купуса, него одвратити пчеле које су кренуле у грабеж. Убеђен сам да неки док читају овај текст, као ноћну мору поново преживљавају неку од ситуација са којом су се суочавали на свом пчелињаку.
Из наведеног разлога, пчелар најпре мора добро да сагледа стање на целом пчелињаку и да утврди да ли се примећују напади још код неких друштава. Кад је дошло до појаве грабежи код само једног друштва, најчешће на пчелињаку за кратко време долази до праве „узбуне“, јер се све већи број пчела појављује у улози „пљачкаша“ а на осталим кошницама, на полетаљкама се повећава број „стражара“, који одбијају нападе на њихове кошнице. Као код проналажења природне паше, тако и код налажења других извора хране, пчеле при повратку у кошницу, својим покретима непогрешиво преносе информације осталим пчелама о томе где се налази извор хране. Пчеле које су прве примиле информацију, посетиле исту локацију и вратиле се у свију кошницу, исту информацију преносе другим пчелама, тако да за кратко време долази до тога да се све излетнице усмеравају на исту локацију.
Да би се предупредило ширење грабежи на пчелињаку, потребно је на свим кошницама одмах приступити сужењу отвора за излет, као и праћење даљег дешавања на пчелињаку. Убацивањем празне кошнице на место где је било нападнуто друштво, може доћи до стишавања грабежи, јер пчеле које су посетиле празну кошницу, пошто нису нашле жељени плен, одустају од даље посете исте, али настављају са испитивањем околине.
Када је грабежом захваћено више пчелињих заједница, заустављање је неупоредиво теже. У ситуацијама кад неко друштво буде нападнуто и пробијена његова одбрана, нарочито у беспашним периодима, и када су пчелиње заједнице бројчано снажне, пљачкашки поход не траје предуго пошто у њему учествује огроман број пчела. Примарни проблем у овом случају се крије у томе што пчеле које су учествовале у пљачкашком походу не стају ту, већ жестоко настављају да траже нову „жртву“. Углавном су то суседне кошнице, па уколико су отвори за излете већи, најезда огромног броја туђица, успева да савлада и јаче отпоре нападнутих пчелињих заједница, што се јасно види испред кошнице где су гомиле мртвих или прободених пчела које нису у стању да узлете. Нажалост, било је призора да су страдали читави пчелињаци.
Знамо да у свакој пчелињој заједници постоји одговарајућа подела рада. Најчешће се она заснива према старосној структури. Није ми познато да су вршена нека истраживања, које се пчеле најчешће орјентишу на „тражење“ слабих пчелињих заједница и на тај начин обезбеђење додатних залиха меда. Ако се пажљивије посматра, може се запазити да у овим активностима најчешће примећујемо нешто тамније пчеле, што би могло да значи, да су на ову активност, пре свих, орјентисане старије јединке.
Шта је неопходно предузети, да би се спречили и умањили поменути призори: Најпре, кад год је могуће, слаба пчелиња друштва треба удаљити од јаких-производних друштава; на слабим пчелињим друштвима, никад не остављати веће отворе преко којих могу пчеле или „други нежељени гости“ да продру у кошницу; на јаким пчелињим друштвима у беспашном периоду, сузити излазне и друге отворе (осим са мрежним заштитама); елиминисати болесна друштва; избегавати отварање и прегледе друштава у периоду када се примећују симптоми грабежи; временски скратити преглед на оптимално трајање према датим околностима; у беспашном периоду не користити течну прихрану у интервалу излетања пчела, већ исту обављати у вечерњим сатима; приликом врцања меда, онемогућити пчелама приступ скинутим рамовима; не остављати на отвореном простору изврцане рамове и друго што привлачи пчеле; онемогућити приступ пчелама ускладиштеним наставцима и рамова и др.
Осим напред описаних – насилних варијанти „пљачкања“ пчелињих заједница, то се може десити и ненасилно. Сигуран сам да је мали број пчелара приметио ову појаву перфидније „крађе“ меда. И у вези с овом појавом, нисам наишао на неки текст у којем се иста објашњава. То се може запазити само код кошница са елементима на којима се налазе мреже, доступне са спољних страна „туђим“ пчелама. У беспашном периоду, може се приметити да туђице на спољним замреженим деловима опонашају пчеле домаћина и испруженим рилицама траже од пчела унутар кошнице да им дотуре храну, што понекад исте чине. Код таквих пчелињих заједница на овај начин може доћи до знатног смањења залиха меда. И ово је још једана потврда, да се у стратегији за постизање жељеног циља, неморају користити насилне методе.
Дешава се да пчелара изненади пуна кошница меда и поред чињенице да у периоду од последњег прегледа, није било никакве озбиљније паше а што потврђује стање у осталим кошницама. У највећем броју случајева, разлог за овакво „пријатно“ изненађење ваља потражити у пљачкашке походе пчела из исте кошнице. Ово „пријатно“, може се претворити у непријатно изненађење, обзиром да најчешће незнамо одакле се овај мед „преселио“. Најчешће се пљачкају болесна друштва, па се на тај начин директно преноси инфекција из опљачканог друштва. На овај начин у том друштву може доћи и до инвазије крпеља, јер опљачкано друштво може бити из запуштених пчелињака или од друштва које се настанило у некој шупљини у природи, код којих је најчешће било пуно крпеља. Из овог разлога, оваква друштва ваља обавезно пратити и њихов мед, не би требало мешати са осталим медом.
Када говоримо о грабежи, неминовно се намеће и питање угрожености пчелињих заједница од оса (зоља) и стршљенова. У појединим годинама (нарочито сушна лета и јесени), приметне су најезде оса и стршљенова, што доводи до озбиљног угрожавања читавих пчелињака. Знамо да је медоносна пчела, омиљена посластица стршљенова. На нашем поднебљу, један стршљен дневно може да уништи 50 пчела. Кад то помножимо са бројем јединки у једном леглу стршљенова, у којем може бити и неколико хиљада и са бројем дана када су они активни, није тешко сагледати размере могућих губитака. Осе по правилу не атакују директно на пчеле, али у покушају да продру у кошницу по слатку посластицу, наилазе на „стражаре“ и том приликом долази до борбе у којој је најчешће жртва пчела, пошто је оса у борби један на један, знатно јача. Што су насртаји оса бројнији, то је већи број страдалих пчела, па се самим тим код таквих друштава стварају предуслови за појаву грабежи.
Према томе, сузбијање оса и стршљенова, саставни је део предузимања превентивних активности за елиминисање ризика од појаве грабежи и страдања пчелињих заједница. Ако није могуће уништавање њихових легала, онда је потребно да се на пчелињацима поставе одговарајуће замке. Најчешће су то распоређене флаше са закисељеним соковима и другим течностима које привлаче осе и стршљене а пчелама нису привлачни.
