У писму за месец август, наведене су радње од посебне важности, које је било потребно предузети у том месецу у циљу постизања жељеног стања у пчелињој заједници и што бољој припреми исте за предстојећи зимски период. И ако је август од посебног значаја за наведене послове, већина пчелара сматра, да се као оптимални рок за предузимање описаних активности на припреми за зимски период, може сматрати и прва декада месеца септембра. Сматрам да за овакав став, пре свега због микроклиматских услова који преовладавају на нашим просторима, има доста оправдања. На то се може надовезати све очигледнији раст просечне годишље температуре, која се исказује кроз статистичке податке за задње две деценије, не рачунајући да неки екстреми имају забрињавајући карактер, какав је случај са првом декадом августа ове године, када су температуре готово у целој Србији потукле све досадашње максимуме.
Од специфичности микроклимата на одређеном локалитету, може зависити и време предузимања одређених радњи на пчелињаку. Као што се разликује време проширења и додавања медишних наставака код пчелињих заједнице стационираних на већим надморским висинама у односу на предузимање тих активности у нижим пределима, где по правилу вегетација креће нешто раније, исте разлике се јављају и због географског положаја пчелињака.
У прилог овоме, навешћу пример из личног искуства. Августа месеца 1990. године, годишњи одмор сам породично провео на Дојранском језеру (југ Македоније). Игром случаја, био сам смештен код породице пчелара, са 40-50 пчелињих друштава. Једног поподнева, он је започео преглед десетак пчелињих заједница које су се налазиле у дворишту породичне зграде, поред језера. Понудио сам се да помогнем у текућим пословима, али сам мало застао, чекајучи да се изнесу пчеларске блузе, јер је мој станодавац преглед започео само у кратким панталонама. Сматрао сам да се код обимнијих радова користе пчеларске блузе, па на моје питање, где су Вам пчеларске блузе, добио сам одговор да не користи блузе, јер до уједа може доћи само ако случајно нагњечи пчелу. Наравно, и ако сам навико на уједе пчела, ово сам примио са резервом. Али како је време одмицало и отварало се једно по једно друштво, уверио сам се да пчеле потпуно мирно прихватају све наше активности. Било је и спуштања наставака дирекно у травњак са нагњечењем пчела, као и неких потреса који уобичајено изазивају реакцију пчела, али пчеле апсолутно нису покушавале да уједају. По завршетку овог прегледа, отишли смо на пчелињак од 40-так кошница, смештених у шумарку на удаљености од 15-20 километара од Дојрана. И на том пчелињаку, пчеле су се понашале слично.
Друго искуство које сам том прилоком доживео је у чињеници да сам на моје питање зашто касни са неким радњама на припреми пчелињих заједница за зимски период, добио следећи одговор: „Оно што ви радите августа, ми овде радимо септембра“. И заиста је у потпуности исправно. Југ Македоније запљускује егејска клима, која се знатно разликује од континенталне или умерено континенталне, каква је на простору Србије. Ово је најбоља илустрација, зашто пчелар мора, код доношења одлуке кад започети са одређеном активношћу, водити рачуна о наведеним чињеницама.
Микроклимат је пресудно утицао и на стварање различитих раса пчела, као и појединих сојева у оквиру одређене расе. Из овог разлога, одређени сој пчелиње заједнице, неће са једнаким успехом функционисати на подручју које показује другачије микроклиматске карактеристике. То уједно подразумева, да пчелари морају водити рачуна са којим ће расама и сојевима пчеларити, да не би и поред предузимања предвиђених активности, доживели разочарење.
Међутим, постоје одређене околности које појединац није у могућности да исконтролише. Чињеница је да се масовно врше набавке матица од пчелара из различитих крајева унутар Србије, а такође се увозе из удаљенијих крајева, често мимо важећих прописа. Лично сам информисан о набавци матице из Аустралије. Наравно да ни пчелар који је добио матицу од пријатеља из Аустралије, није знао какве генетске особине поседује иста. Вероватно је био очаран чињеницом да приноси по кошници у Аустралији могу бити знатно изнад 100 килограма. Али за то није од пресудног значаја раса пчела, јер и пчелари из Астралије увозе нашу домаћу медоносну пчелу, која се најчешће помиње као Крањска пчела (apis mellifica), већ је пресудна чињеница да имају флору (нарочито еукалиптусе), која због специфичности тамошње климе, у дужем временском интервалу даје знатне количине нектара.
Присуство увежених матица са непознатим генетским карактеристикама, на теренима на којима су стационирани наши пчелињаци, у сезони парења младих матица, преко трутова из кошница са поменутим матицама, неизбежно доводи до преноси генетских особености и на наше пчеле а да ми о томе нисмо ништа знали.
Закључно са првом декадом августа, када је настао овај текст, због изузетно високих температура и недостатка падавина, судећи према стању флоре на подручју целе Србије, дошло је до сушења потенцијалних медоноша и поленашица, са изузецим у појединим деловима у сливовима већих река и то на нижим теренима на којима су подземне воде ближе површини. Сходно тој чињеници, дошло је до драстичног смањења уноса нектара и полена.
Знам из личног искуства, да је било година када је још августа долазило до потпуног нестајања легла, као и да се и по престанку, када су се у природи створили услови за унос нектара и полена, легло поново јављало све до краја новембра.
На појаву и трајање залегања од нарочитог значаја је и старост матице. По правилу младе матице имају дужи интервал у залегању.
Код слабијих пчелињих заједница може залегање потрајати дуже, из разлога што те заједнице настоје да одрже биолошки минимум. Ово са собом носи одређени ризик, јер се добија генерација пчела која нема одговарајући квалитет (мањак масног ткива) а из истог разлога долази и до исцрпљивања пчела које су учествовале у њиховом стварању и скраћења њиховог животног века.
Како се матице не би непотребно и у „невреме“ изазивале на залегање, не препоручује се прихрана после половине септембра. То није целисходно ни са аспекта квалитета добијене зимнице на којој ће зимовати пчелиње друштво. Међутим, у пракси се дешава да појавом касне паше у природи, матица поново интензивира легло. Док пчеле активно комуницирају са природом а нарочито док је присутно легло, неминовна је провера залиха, као и квалитета зимнице. И овом приликом ћу напоменути, да је добро колико је то могуће више, из зимских залиха одстранити медљику и по потреби надоместити одговарајућом храном.
Такође, уколико је пчелару промакло, да из плодишног простора (нарочито средишњег), уклони неизграђене сатне основе и саће на којем се није излегла ни једна генерација пчела, да то обавезно учинити како би се избегли губици у зимском периоду.
Дешава се да нека друштва из различитих разлога остану без матице. Није увек једноставно приметити нестанак матице, јер како је напред речено, због недостатка паше узроковане сушом, у овом периоду може доћи до престанка легла, па се теже утврђује стварни недостатак матице. Али уколико пчелар примети нестанак матице, без одлагања треба предузети одговарајућу меру на санирање тог губитка. Понекад је уместо додавања нове матице, целисходније расформирати друштво и преостале пчеле на одговарајући начин припојити постојећим пчелињим заједницама. Искуснији пчелари, често идентификују обезматичена пчелиња друштва и без отварања кошница. На то указује понашање пчела. Један од идентификатора је и то да код оваквих пчелињих друштава, приликом случајног или намерног узнемирења пчелиње заједнице, интензивно зујање траје знатно дуже.
Истовремено ово јесте нарочити разлог за опрезност и елиминисање потенцијалне опасности од појаве грабежи. Зато је у овом, као и током целог активног јесењег периода, потребно да код сваког обиласка пчелињака, пчелар обавезно обави један краћи визуелни преглед пчелињака. Уколико постоје индиције и сумњиво понашање код појединих пчелињих заједница, не треба одлагати преглед истог, већ је у интересу пчелара да одмах изврши кратак увид у стање тог друштва. Утрошено време за овакве прегледе „сумњивих“ пчелињих друштава, сигурно ће имати мању цену од онога што може изазвати немар и запостављање ове обавезе.
Подсећам на неминовност праћења здравственог стања пчелињих заједница, па у случају да се примети било каква сумња, предузети адекватне мере.
Како у овом периоду природно долази до повећања бројног стања оса и стршљенова, важно је обратити пажњу на заштиту од њиховог напада. То се углавном чини постављањем замки (закишељених течности) у флашама које се постављају на пчелињаку. Наравно, најбоље би било да се униште легла ових штеточина али најчешће незнамо где се иста налазе или то није увек изводљиво, јер се налазе на неприступачним местима.
Са аспекта приноса меда, у овој 2017. години, према још непотпуним информацијама, пчелари се углавном не хвале. Багремова паша у потпуности је затајила на теренима где је дошло до смрзавања багрема а на неким локацијама дала је скромне приносе. Селећи пчелари успели су да дођу до мањих приноса, који углавном просечно не прелазе 15 килограма Што се тиче ливадске паше, приноси су углавном слаби. На вишим теренима у периоду друге половине јуна и почетка јула месеца, било је скромних приноса. На нижим теренима, углавном су приноси изостали, па су пчелари били принуђени да интервенишу сирупом. Ни липа није испунила очекивања, па су неки пчелари скратили медобрање на липи и своје кошнице преселили на сунцокретову пашу, која такође није била издашна. Као и обично, сунцокрет није једнако медио на свим подручјима Војводине. Према неким информацијама, просечни приноси су се кретали од 10 до 20 килограма. Јула месеца, на неким локацијама у мањим количинама јавила се и медљика, коју су пчеле помешале са скромним залихама ливадског меда.
Све у свему, ни у овој години нема места неком задовољству, али би требало да крај исте дочекамо нешто мирније и са мањим допунама хране у односу на 2016. годину. У прилог томе говори искуство пчеларских номада са Власине, где се просечни приноси за врцање крећу између 5 и 10 килограма. Међутим пчелари су задовољни развојним стањем пчелињих заједница, јер су исте обезбедиле довољне количине квалитетне хране за зимски и ранопролећни период а задовољавајуће је и бројно стање пчелињих заједница, као и површина под леглом.
На крају, користим прилику да подсетим све пчеларе на Први пчеларски сајам југоисточног Балкана, са међународним учешћем, који ће се одржати у Врању 16. септембра, ове 2017. године. Бићете добродошли и надам се да ће те понети неко позитивно искуство.
